Završen samit EU-Zapadni Balkan: Ovo su bile ključne poruke iz Brisela
Vajc: Pravosudne reforme moraju postati vidljive u životu građana
Tomas Vajc, predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Crna Gora je naveo da ukoliko govorimo o vladavini prava, integritetu institucija i jačanju demokratske kulture, onda govorimo o problemu koji se ne tiče samo pravosuđa - već kompletnog društva.
To je sistemski izazov koji zahteva angažman svih delova države, ali i građana," istakao je Vajc.
Naglasio je da se napredak u oblasti pravosuđa ne može posmatrati izolovano.
"Reforme moraju biti vidljive i opipljive u svakodnevnom životu ljudi. Nije dovoljno imati zakone na papiru, mora se videti promena u praksi, u sudnicama, u radu institucija, u tome kako se donose odluke i kako se tretira odgovornost."
Dodao je da je za države regiona ključno da razumeju da pristupanje EU zahteva dugoročno, dosledno i dubinsko menjanje sistema.
"Evropska perspektiva donosi stabilnost, ali ona zahteva i političku volju. Ni jedna vlada ne može da očekuje napredak ako se reforme sprovode samo formalno ili selektivno", kazao je on.
Vajc je zaključio da se poverenje građana vraća jedino kroz transparentnost i nezavisnost institucija.
"Kada ljudi vide da institucije rade za njih, a ne za političke interese, tada postoji i evropska budućnost. Bez toga, reformski proces ostaje samo na nivou deklaracija".
Majstorović: Rat u Ukrajini ubrzao proširenje EU, ali bez reformi nema napretka
Srđan Majstorović, predsednik Centra za evropske politike (CEP), predstavnik mreže Think for Europe - mreže tink-tenkova i centara za istraživanje EU politika u Jugoistočnoj Evropi naveo je da je rat u Ukrajini stvorio snažan "momentum" za proširenje Evropske unije, ali da taj zamah mora da se pretoči u konkretne reforme i opipljive rezultate.
Kako je istakao, proces evropskih integracija ne može biti odvojen od demokratizacije i vladavine prava, jer su upravo ti principi „u srcu" pristupnog procesa.
Govoreći o situaciji u Srbiji, Majstorović je ocenio da zemlja trenutno ne ostvaruje napredak u dovoljnoj meri potreban za približavanje Evropskoj uniji, pre svega zbog ograničene nezavisnosti institucija i visokog stepena koncentracije političke, ekonomske i medijske moći.
Prema njegovim rečima, takvo stanje usporava reformske procese i udaljava Srbiju od evropskih standarda.
Ingrid Dervo: EU insistira na doslednim standardima
Ingrid Dervo, generalna sekretarka Evropske mreže za obuku u pravosuđu istakla je važnost doslednog sprovođenja reformi pravosuđa i njihove ključne uloge u evropskim integracijama.
Dervo je naglasila da reforme zahtevaju kontinuirani angažman na nacionalnom nivou, ali i koordinaciju sa evropskim mehanizmima.
Prema njenim rečima, EU je tokom prošlih proširenja suočavala se sa složenim spoljnopolitičkim izazovima, ali je iskustvo pokazalo da jasna metodologija i standardi mogu dovesti do značajnih transformacija u pravosudnim sistemima.
- Proces reformi nije lak i zahteva vreme, prilagođavanje i upornost. Rezultati se vide tek kada zemlje ozbiljno implementiraju standarde i pravila - istakla je Dervo.
Ona je podvukla da su kriterijumi iz Kopenhagena i dalje centralni, jer omogućavaju transparentan i dosledan pristup svakoj kandidatkinji za članstvo.
Dervo je dodala da EU ne favorizuje bilateralne pregovore koji mogu narušiti jedinstvenu metodologiju, već teži regionalnoj i multilateralnoj saradnji.
- Vidimo pozitivne pomake u Crnoj Gori i Albaniji, ali i spremnost da se proces proširi na Moldaviju i Ukrajinu. Ključno je da svi kandidati ispunjavaju standarde, a ne da se pojedinačne zemlje izdvoje ili dobiju privilegije - istakla je Dervo.
Generalna sekretarka je takođe naglasila važnost geopolitičkog konteksta reformi.
Prema njenim rečima, reforma pravosuđa nije samo pitanje interne politike, već i geopolitički imperativ koji utiče na poziciju EU u svetu i njenu sposobnost da očuva kredibilitet u procesu pristupanja novih članica.
Na kraju, Dervo je istakla da je obuka i kapacitetsko jačanje pravosudnih sistema u regionu od presudnog značaja i da EU, kroz programe obuke i regionalnu saradnju, aktivno podržava zemlje kandidatkinje u sprovođenju reformi.
Baker: Reforma pravosuđa ima više slojeva
Helin Baker, direktorka za evropsku saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, iznela je svoja zapažanja o reformama pravosuđa i evropskom pristupnom procesu:
- Reforma pravosuđa ima više slojeva, ona se tiče nacionalnih standarda, principa vladavine prava, ali i evropskih mehanizama. Kada gledamo iskustva različitih država, možemo reći da je napredak u regionu postao vidljiv, ali proces je i dalje složen i zahteva puno vremena. Reformisani planovi nisu laki, ali su ključni za stabilnost i kredibilitet procesa proširenja.
Kada govorimo o zemljama koje su se pridružile EU ranije, vidimo da je njihova transformacija bila duboka i da je reformisanje pravosuđa imalo trajni efekat. Metodologija koju primenjujemo danas temelji se na tim iskustvima i pokazuje koliko je važna konzistentna primena standarda - navela je ona.
Kako kaže, geopolitička dimenzija EU je takođe veoma značajna. EU mora da razume svoju poziciju u svetu i da vodi računa o geopolitičnom kontekstu prilikom procesa proširenja. Značaj reformi pravosuđa nije samo u zakonodavstvu, već i u jačanju kredibiliteta i doslednosti u primeni standarda.
- Uvek smo insistirali da kriterijumi budu striktni i jasni, ali i fleksibilni u smislu prilagođavanja specifičnostima svake zemlje. Važno je da proces pridruživanja bude transparentan i fer, i da se izbegne bilateralizacija koja može otežati meritorni pregled. Naša iskustva sa Crnom Gorom i Albanijom pokazuju da je moguće uskladiti nacionalne napore sa evropskim zahtevima, ali uz stalni nadzor i koordinaciju sa relevantnim institucijama. Cilj je da sve zemlje koje žele da se pridruže EU rade na standardizovan način, u skladu sa jasno definisanim kriterijumima, kako bi pristupni proces bio pravičan i efikasan. Time se osigurava stabilnost i dugoročna održivost reformi, kako u pravosuđu, tako i u širem kontekstu evropskih integracija - navela je Baker.
Treći panel -
Pravosuđe u fokusu: Zapadni Balkan na ispitu reformi
Treći, ujedno i poslednji panel Samita EU-Zapadni Balkan 2025. bavi se pitanjem reformi pravosuđa.
Jačanje vladavine prava ostaje temeljni stub na putu Zapadnog Balkana ka EU integracijama i dugoročnoj stabilnosti.
Ipak, napredak u oblastima transparentnosti, odgovornosti i reforme pravosuđa i dalje je neujednačen širom regiona, često narušen političkim uticajem, slabim institucijama i ograničenom primenom zakona.
Kako Evropska unija sve snažnije naglašava važnost osnovnih vrijednosti u pristupnom procesu, vjerodostojnost reformskih obaveza biće pod sve većom pažnjom.
Panel će se baviti pitanjem da li su lideri regiona spremni da odu korak dalje od formalnog usklađivanja i sprovedu stvarne, dubinske promene, kao i kakvu ulogu u tome mogu imati civilno društvo, nezavisne institucije i međunarodni partneri.
Govornici na panelu su:
Helin Baker, direktorka za evropsku saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije,
Ingrid Dervo, generalna sekretarka Evropske mreže za obuku u pravosuđu (EJTN),
Srđan Majstorović, predsednik Centra za evropske politike (CEP), predstavnik mreže Think for Europe - mreže tink-tenkova i centara za istraživanje EU politika u Jugoistočnoj Evropi i
Tomas Vajc, predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Crna Gora.
Moderator panela je Džejmi Ši, viši saradnik za pitanja mira, bezbednosti i odbrane u organizaciji Friends of Europe, i bivši zamenik pomoćnika generalnog sekretara za nove bezbednosne izazove u Organizaciji Severnoatlantskog sporazuma (NATO).
Nikoloski: Nadam se da sve zemlje u regionu imaju jasnu evropsku perspektivu
- Nadam se da će ovog puta EU ispuniti ono što obećava, a to je da postoji novi zamah za proširenjem, i nadam se da sve zemlje u regionu imaju jasnu evropsku perspektivu. Ovo je veoma važno za razvoj celog regiona, tim pre što proevropske i prodemokratske snage treba da pobede u regionu, jer alternativa nije alternativa za region, i zato se nadam da će EU ispuniti obećanja, jer sve dok to ne učini, moguće je da mračne sile ponovo dominiraju regionom - objasnio je Nikoloski za EUpravo zato tokom samita EU-Zapadni Balkan u Briselu.
Kako je napomenuo, nije sve samo u rukama zemlje kandidata, već i EU.
- Mislim da je lopta 90% na strani EU. Mogu da govorim samo u ime Severne Makedonije ne i drugih država, ali smatra da smo isporučili sve što je potrebno. Makedonija danas živi mnogo bolje, ima funkcionalan sistem vladavine prava, i zapravo je država transformisana. Ova vlada je ozbiljno posvećena, postoji takozvani Plan rasta, gde ispunjavamo sve zadatke koji su postavljeni, tako da je naš domaći zadatak završen, sada treba da pošaljemo poruku Evropskoj uniji - zaključio je za EUpravo zato.
Šal: Investicije neretko odlaze na pogrešna mesta
Andreas Šal, direktor za globalne odnose i saradnju u OECD-u i Šerpa organizacije za G7, G20 i APEC, govorio je između ostalog o investicijama u zemljama Zapadnog Balkana i tome kako je ovaj region veoma specifičan po tom pitanju.
- Vidimo da mnogo stranih investicija dolazi u ove zemlje, ali i da investicije koje dolaze unutra nisu nužno povezane sa trgovinom, privredom. Pa u mnogim zemljama, poput Kosova*, mnoge investicije odlaze u, na primer sektor nekretnina, i zato ostaje pitanje kako da utičemo na to, kako da ih promenimo. Mislim da je ovaj region drugačiji od drugih jer ovde imamo priliku da se suočimo sa gorućim pitanjima - istakao je Šal.
Radović o tome šta region donosi EU
Irena Radović, guvernerka Centralne banke Crne Gore, govorila je samom procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
- Ovog jutra smo čuli od predstavnika kandidata za EU čuli smo mnogo skepticizma. Moram reći da jeste teško, proces je znatno otežan. Da bi postigli članstvo morate da uradite ne samo tehnički posao, nego i mnogo posla sa državama članicama. Ali na kraju, mi nikad nismo odustali i gledali smo na sve to sa optimizmom. Mi smo uradili nešto relevantno, pokazali smo da smo relevantan partner, posvećen u potpunosti od 2007., zemlja smo članica NATO i zemlja smo sa veoma ambicioznim političkim vođstvom i ono što radimo jeste da ne gubimo vreme. Ono što radimo je da pokušavamo da budemo brži od članica EU - istakla je i dodala da žene u ovom procesu imaju veoma važnu ulogu, jake žene poput Ursule fon der Lajen.
Ona je dodala koliko je važna ekonomska uloga u ovom procesu.
- Moramo biti svesni da u izazovnim vremenima moramo da gledamo političku i ekonomsku ulogu i ako nismo ekonomski konkurentni i gubimo u toj trci, proširenje je važan deo rešenja za trenutni problem. I verujem da sa Crnom Gorom, Moldavijom, S. Makedonijom i Albanijom integrisanom u jedinstveno tržište i sa Srbijom za koju se očekuje da će to uraditi uskoro, očekujem da će se EU ojačati sa ogromnim finansijskim potencijalom koji nudi ovaj region.
Guvernerka Nacionalne banke Modavije: Imamo aktivnu ulogu u proširenju
Anca Dragu, guvernerka Nacionalne banke Modavije, istakla je kako je istina da je proces proces proširenja za kandidate je malo duži nego što je planirano.
- Tačno je da neke zemlje poput Rumunije se suočavaju sa izazovima u primeni vladavine prava i to je lekcija koji donosim Moldaviji - i poručila da je njena poruka da moramo da "budemo sigurni da imamo konkurentne kompanije u sektorima koji koriste EU fondove".
Na pitanje o ulozi centralne banke Moldavije u procesu proširneja, Dragu ističe da je njena uloga veoma aktivna.
- Pre svega, kao centralna banka, mi smo takođe deo EU procesa pristupanja. Aktivni smo u više od deset poglavlja, a u tri smo glavna investicija. Dakle, imamo aktivnu ulogu. Kada govorimo o finansiranju, takođe imamo saradnju sa EIB, međunarodnim institucijama koji nam omogućavaju da imamo napredak na brojnim projektima. Ali mi moramo da budemo tu, da bismo osigurali cenovnu i finansijsku stabilnost. Takođe, moramo biti sigurno da je sektor spreman na nivou EU. Kao rezultat aktivnosti, prihvaćeni smo u SEPA-u, što nije samo veliki korak kada je u pitanju smanjenje troškova i slično, već i dokaz da je Moldova u skladu sa EU standardima - istakla je Dragu.
Kristian Danielson: Ekonomija mora da se unapredi
Kristian Danielson, švedski državni sekretar za evropske poslove, istakao je važnost razvijanja ekonomije ovog regiona zajedno sa evropskim integracijama.
- Imam osećaj da je problem političkog imperativa dovesti Zapadni Balkan u Evropsku uniju mnogo očigledniji danas. Nije pitanje da li će, već kada. To je dobra stvar kada je u pitanju pristupanje Zapadnog Balakan EU. Mislim da ono što je važno da mora da bude urađeno je da se ekonomija unapredi. Stvar je konkurencije, energetike, infrastrukture i činjenice da tržište Zapadnog Balakan treba da se razvija. Ovo su izazovi sa kojima treba da se radi, zajedno sa procesom integracije - istakao je Danielson.
De Grot: Vidi se volja
Potpredsednik Evropske investicione banke (EIB) Robert de Grot nedavno se vratio sa putovanja sa Zapadnog Balkana gde EIB ima brojne aktivnosti.
- Vratio sam se sa puno entuzijazma jer sam zaista osetio promenu kada je u pitanju energetika i želja vlada regiona kada je reč o projektima, pogotovo infrastrukturnim. Imaju želju da guraju ovakve projekte. Kada se radi o banci, mi finansiramo projekte i iako smo neprofitni, i mi moramo da imamo interes. Mi dajemo zajam i očekujemo da se novac vrati sa određenim kamatnim stopama, to je biznis. Veoma je teško zato napraviti projekte da budu u redu, koji mogu da budu finansirati, izvedeni i za kratko vreme da donesu razliku - rekao je De Grot.
Kako je istakao, banka ne obezbeđuje samo finansijsku podršku, već i tehničku.
- Mi smo banka, ali ne samo to jer imamo puno inženjera, na primer. Mi želimo da budemo sigurni da se instastrukturni projekti obavljaju kako treba To je jedna od naših važnih prednosti. Mi pomažemo finansijski, ali i tehnički regionu. Projekti koji radimo možda tamo treba duže vremena da se realizuju, ali su rezultati zadivljujući - istakao je potrepredsednik EIB.
"Tri izazova"
Na pitanje koja su top tri glavna izazov, De Grot odgovara:
- Top tri izazova su isti. To je vlada i politička volja vlade sa kojom moramo da radimo. Svi projekti su uglavnom povezani sa lokalnim vladama i one su nam najvažnije kako bi dobili političku podršku za projekte. Ako pogledate jedan od koridora, na primer između Severne Makedonije i Bugarske, morali smo da sarađujemo sa Ministarstvom saobraćaja. Sve je ovo mnogo više od fizičke izgradnje infrastrukture.
Učesnici drugog panela
Kristian Danielson, švedski državni sekretar za evropske poslove
Anca Dragu, guvernerka Nacionalne banke Modavije
Robert de Grot, potpredsednik Evropske investicione banke
Irena Radović, guvernerka Centralne banke Crne Gore
Andreas Šal, direktor za globalne odnose i saradnju u OECD-u i Šerpa organizacije za G7, G20 i APEC.
Diskusiju moderira Valbona Zeneli, ekspertkinja za bezbednost i ekonomske politike pri tink tank organizaciji Friends of Europe i Atlantskom savetu.
Značaj investicija na Zapadnom Balkanu
Drugi panel "Otključavanje investicija: pokretanje rasta, jačanje otpornosti" bavi se ekonomskom otpornošću regiona, kao i značajem investicija u ovaj deo Evrope. Fokus je na tome kako Zapadni Balkan može da iskoristi svoje strateške prednosti i poveća privlačnost za investitore uprkos političkim, infrastrukturnim i institucionalnim izazovima.
Učesnici diskutuju o načinima za unapređenje poslovnog ambijenta, ubrzanju integracije u jedinstveno tržište Evropske unije i reformama koje bi mogle da podignu poverenje investitora i osnaže ekonomski rast.
Poseban akcenat stavljen je na praktičnu primenu Plana rasta za Zapadni Balkan, regionalnu fizičku i digitalnu povezanost, kao i na ulogu privatnog sektora, međunarodnih finansijskih institucija i evropskih partnera u podsticanju razvoja.
Brnabić: Treba da slušamo jedni druge kako bismo izgradili poverenje
- Važno je da saslušamo jedni druge o brigama koje imamo, ali moram da kažem da ne verujem da su nas čuli. Mi želimo da budemo deo kluba, jasno je da klub ima svoj set pravila, ali uslovi koje sada imamo su duboko nepravedni i proces se stalno menja i potpuno je nepredvidiv. Ne slažem se sa ocenom da su evrointegracije mešavina meritokratije i političkih odluka, to nema veze sa zaslugama, a primer za to je Severna Makedonija. Šta oni treba sve da učine kako bi započeli svoje pregovore, ispada da nije ni važno kakve reforme sprovode, oni su jednostavno zaglavljeni na putu ka EU, a to je političko pitanje - istakla je Ana Brnabić na kraju svog obraćanja na samitu "EU-Western Balkans 2025" dodavši da je "važno da slušamo jedni druge kako bismo izgradili poverenje".
File: Nemojte gubiti vreme, ovo je i vaša budućnost
Štefan File smatra da su evrointegracije proces sistem zasnovan na zaslugama "sviđalo se to vama ili ne".
- Zato nemojte gubiti vreme, iskoristite ga jer je ovo vreme transformacija - rekao je češki diplomata istakavši da čuje "motor proširenja".
Kako je dodao, svako proširenje EU je do sada bilo praćeno transformacijama jer tako Evropska unija funkcioniše.
- Sada govorimo o proširenju od 10 zemalja, a to donosi velike implikacije, kako se donose odluke, troši i deli novac... to ne znači da samo treba da uključite dugme i da će ceo proces biti završen. Zemljama kandidatima bih poručio da se fokusiraju na budućnost, a ne na prošlost, jer je budućnost i vaša - poručio je političar koji je nekada bio na funkciji evropskog komesara za proširenje.
Gerasimova: Snažno smo ujedinjeni oko evropske ideje
- Narod se na izborima odlučio za EU i to je tako poslednjih pet godina i mogu reći da smo ujedinjeni oko te ideje. Prošle godine je EU bila na udaru ruske propagande i dezinformacija, ali smo uz snažnu komunikaciju Vlade i kolega i partnera iz Brisela, kao i civilnog društva, dobili pozitivne rezultate na izborima.
Građani su nam dali poverenje da ubrzamo pristupanje EU, i mi ćemo to iskoristiti. Finalizovali smo skrininge i čekamo otvaranje klastera, trebalo bi da otvorimo tri od šest, odnosno do kraja godine očekujemo otvaranje svih šest. Politički smo usmereni ka napretku, a tehnički smo uradili domaći zadatak kako bismo prešli u sledeću fazu. Za nas je to osećaj hitnosti jer imamo geopolitičku priliku, ali i domaću političku volju, tako da prelazak na narednu fazu je od ključne važnosti - istakla je Kristina Gerasimova, zamenica premijera Moldavije za evropska pitanja.
Kako je dodala, razume da su zemlje Zapadnog Balkana mnogo duže na ovom putu, ali da je Moldavija spremna da ispuni sve zadatke.
Nikoloski: Ako se EU ne proširi, brinem se za region
- Mi se decenijama borimo za ove vrednosti, i težimo ka članstvu u EU i NATO-u i tome nema alternative. Priča o NATO-u je ispunjena, ali smo zaglavljeni na putu ka EU. Dvaput smo menjali ime, kao i zastavu, valutu i slično, to je priča bez kraja još od devedesetih i svi se pitaju kada će se to završiti, a nema odgovora. Slažem se sa Anom Brnabić da je proces politički, kao što je bio i uvek do sada, ali jednostavno nema dovoljno političke volje.
Brinem se za region ako momentum proširenja propadne, a šanse za to su velike jer apetita za proširenje nema.
Mislim da ekonomski treba da sarađujemo i da se povezujemo, što već radimo u regionu - istakao je Aleksandar Nikoloski, zamenik premijera Severne Makedonije i rekao da se ne može očekivati da njegova zemlja ponovo menja Ustav.
Brnabić: Ne razumem logiku procesa
Ana Brnabić, koja se uključila preko video-linka, odgovorila je na pitanje kako Srbija vidi evrointegracije i da li je trenutak za promenu.
- Kada je reč o proširenju, malo sam zbunjena, ne znam šta je perspektiva, da li je to zasnovano na meritokratiji ili se radi o političkoj volji. Prošle godine sam istakla da se insistira na meritokratiji, ali da to zapravo zvuči poput uvrede za većinu nas na Zapadnom Balkanu, jer nema veze sa postavljanjem ciljeva, jer i kada ih postignemo, klasteri se neće magično otvoriti. Mi smo već 2021. ispunili uslove za otvaranje Klastera 3, a i dalje se ne čini da će se uskoro to dogoditi, a bližimo se 2026. Već smo imali 5 izveštaja EK o napretku gde se napominje da bi trebalo otvoriti taj klaster, tako da smatram da to nije sistem zasnovan na zaslugama.
Prema njenim rečima, "primenili smo i dodatne reforme, ali klaster nije otvoren".
- Naši partneri, poput Severne Makedonije su verovatno još više frustrirani. Oni su morali i ime da promene i uređuju odnose sa Grčkom a nisu ni datum dobili. To šalje pogrešne signale. Sa druge strane, čestitam partnerima iz Albanije jer su otvorili sve klastere, tako da ne znam šta tačno treba da uradite da biste napredovali. Ne razumem logiku procesa iako sam dugo u politici - istakla je u obraćanju.
Učesnici prvog panela
Ana Brnabić, predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije
Kristina Gerasimova, zamenica premijera Moldavije za evropska pitanja i glavna pregovaračica sa EU
Aleksandar Nikoloski, zamenik premijera Severne Makedonije i ministar saobraćaja
Štefan Fule, bivši specijalni izaslanik OEBS-a za Zapadni Balkan
Moderator: Darmendra Kanani, glavni portparol organizacije "Friends of Europe"
Zapadni Balkan u centru debate o evropskoj budućnosti
Okretanje EU ka "geopolitičkom proširenju" označava mogući prelaz sa tehnokratskog na strateško promišljanje. Ali ostaju važna pitanja uključujući i - može li Zapadni Balkan da prevaziđe sopstvene izazove kako bi iskoristio ovaj gorući trenutak?
Sve su to teme prvog panela.
Ključna pitanja
- Kako EU prilagođava svoju politiku proširenja u svetlu pojačane geopolitičke konkurencije i šta to znači za Zapadni Balkan?
- U kojoj meri spoljni akteri, poput Rusije i Kine, oblikuju političku i ekonomsku dinamiku regiona i kakav to uticaj ima na posvećenost EU procesu pristupanja?
- Hoće li ukrštanje geopolitičkih rizika i strateških prilika poslužiti kao pokretač dugoočekivanog napretka u proširenju EU na Zapadni Balkan, ili će produžiti status kvo?
- Može li hitna potreba za geopolitičkom stabilnošću ubrzati pristupanje?
Samit EU-Zapadni Balkan 2025 i ove godine u Briselu okuplja evropske i regionalne lidere kako bi razmotrili geopolitičku, bezbednosnu i ekonomsku dimenziju proširenja Evropske unije.
Skup, čiji je partner EUpravo zato, održava se pod nazivom "Enlargement matters - Europe's new geopolitical, security and economic frontier", a predstavlja još jednu priliku da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, pošalju poruke o spremnosti za reforme, evropskom putu i jačanju institucija.
Program samita je podeljen u tri velike tematske celine. Prva sesija bavi se geopolitičkim, bezbednosnim i ekonomskim dimenzijama proširenja, druga je posvećena ekonomiji i investicijama dok se u trećem tematskom bloku govoriti o vladavini prava i reformi pravosuđa.
Na listi govornika su visoki zvaničnici iz institucija EU, premijeri i ministri zemalja Zapadnog Balkana, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, eksperti i analitičari uključujući Anu Brnabić, predsednicu Narodne skupštine Srbije, Kristinu Gerasimov, zamenicu premijera Moldavije za evropsku integraciju i Gerta Jana Kopmana, generalnog direktora za proširenje i istočno susedstvo u Evropskoj komisiji (DG ENEST) koji važi za jednu od ključnih figura u pregovorima koje region, pa i Srbija, vodi u procesu pristupanja EU.
Očekuje se više od 150 govornika, a još toliko bi trebalo da se priključi onlajn.
Kurir Web/ EUpravo zato